Jedno od prvih pravila koje još kao deca naučimo jeste da nam je za zdravlje, za jak, snažan i otporan organizam – neophodan vitamin C. Gotovo pa bajkovitu snagu, sa mnogo razloga, pripisujemo ovim vitaminu već kod edukacije najmlađih.
Međutim, da li vremenom ostajemo svesni značaja i snage vitamina C, i najvažnije od svega – da li ga dovoljno unosimo.
Istraživanja pokazuju da većina stanovnika Srbije ne unosi dovoljno vitamina C u organizam. Doduše, u ovoj se statistici ne razlikujemo se previše od drugih naroda. Podaci kažu da je prosečan dnevni unos ovog vitamina u mnogim zemljama daleko ispod najnižih preporuka. Procenjuje se da je dnevni unos dovoljan tek kod četvrtine Amerikanaca, kao i da samo jedna polovina Nemaca unosi preporučene doze.
Razlog za ovo delimično može biti i to što naspram naučnika koji tvrde da vitamin C ima skoro natprirodna svojstva i da je lek za gotovo sve bolesti, druga grupa istraživača tvrdi da je vitamin C supstanca koja ipak nema tako veliku moć.
Neslaganja se javljaju i oko doze koju treba unositi dnevno. Zvanične preporuke su donedavno iznosile 60 miligrama, međutim poslednjih godina pojedine institucije savetuju dnevni unos od 90 miligrama. Sa treće strane, dobar deo naučnika smatra da su i jedno i drugo male količine i da vitamin C treba unositi u znatno većim dozama. Zagovornici unošenja manjih doza tvde, međutim, da sve količine koje se unesu preko preporučenih, naš organizam vrlo brzo eliminiše.
Ipak, iako se ne slažu oko precizne količine za dnevni unos, većina naučnika i dalje smatra da je prirodni vitamin C delotvorniji od svih dodataka ishrani koji se danas koriste.
Vrlo je važno naglasiti i razliku između prirodnog i sintetičkog vitamina C.
Farmaceutska industrija uspela je da iz vitamina C izoluje askorbinsku kiselinu – te često nju prodaje kao vitamin C. Ipak iako važan deo, askorbinska kiselina nije jedino što čini njegovprirodni sastav već u njega ulaze i faktor K, rutin, kao i brojni biflavonoidi. Istraživanja pokazuju i da je biološka aktivnos sintetičkih vitamina 50 do 70% manja nego kod vitamina prirodnog porekla. Čak ni uzimanje veće doze sintetičkog vitamina C ne daje iste efekte kao kada unesemo prirodni vitamin.
Ima i suplemenata u kojima se nalazi prirodni vitamin C, ali su oni izuzetno retki, jer je mali broj namirnica u kojima se ovaj vitamin nalazi u tolikoj koncentraciji da bi mogle biti korišćene za proizvodnju suplemenata.
Namirnica sa najvišim sadržajem vitamina C je acerola – voće slično trešnji, koje raste u zapadnoj Indiji, centralnoj i južnoj Americi. Plod ove biljke ima četiri puta više vitamina C od šipka, i čak trideset puta više od pomorandže ili limuna.
Ne treba zaboraviti i da prilikom kuvanja vitamin C gubi i do trećine svojstava te treba izbegavati termičku obradu povrća i voća bogatog ovim vitaminom. Pored šipka, koji je dostupan i na našem podneblju, vitaminom C su bogati i citrusi, jagode, lubenica, kupus, paprika, brokoli, spanać, grašak, zelena salata.
I da podsetimo, vitamin C dokazano aktivno deluje protiv bakterija i virusa, čuva ćelije od propadanja i uništenja, ali pomaže i u apsorpciji gvožđa.
Ipak, iako postoje opšta pravila, svaki ljudski organizam nosi i poneku sopstvenu specifičnost. Neke su urođene, a većina ih je posledica stečenih navika i dugogodišnjeg bioritma. Pre nego što krenete u promenu načina ishrane i povećano unošenje vitamina C, najkorisnije što možete uraditi jeste da se posavetujete sa nutricionistom.
U sistemu Longa Vita Aesthetica centru u Nišu, dostupni su vam kako test intolerancije na hranu – koji precizno može da pokaže šta od hrane prija Vašem organizmu a šta ne, tako i nutricionističko savetovanje sa izradom individualnog plana ishrane.
Da unošenje hrane ponovo postane uživanje, da hrana postane naš lek, i da vitamin C unosite u dovoljnoj meri i na pravilan način – javite se još danas na 0691122358 ili na office@aesthetica.rs , i zakažite savetovanje sa nutricionistom.
Budite ponovo jaki, budite ponovo zdravi.
